Kako pripremiti dete na učenje

Stogodišnje nastavničke beleške i zahtevi da ispredavano bude naučeno napamet, zapravo, odrađivanje posla uz čekanje penzije, metod su kojim se mladima prenosi znanje i u našem prosvetnom sistemu. Otuda nevolje kada valja u nekoliko sati spakovati znanje sticano godinama, za mature ili prijemni ispit radi upisa na fakultet, mučenje sa studijama koje traju, u proseku, duplo više od propisanog.

Kako pripremiti decu za predškolsku nastavu

Fokusirati se na najopštije psihološke okvire i mentalne veštine jer se gro „neuralnog prediva“ tj. povezivanje neurona odvija do treće i, kasnije, do dvanaeste godine.
Pod psihološkim okvirima podrazumevam utreniravanje deteta da razmišlja na određeni način, primera radi, fokusiranje na rešenje i budućnost, na ono što hoće umesto ono što ne želi. Detetu objasniti kako da spoznaje svoje emocije.
Mentalne veštine koje je potrebno razvijati su percepcija, vizuelizacija, kreativnost, lateralno razmišljanje (nalaženje drugačijih rešenja iste stvari), logika, memorija, funkcionalno razmišljanje (upotreba znanja u praksi), čije odsustvo kasnije pravi probleme u učenju.

Od prvog do petog razreda

Inovatori u nastavi kriju se iza falš teze da napretka nema bez novca za tehniku i opremu, dok i naša Škola potvrđuje da su promene moguće bez tehnike i supih softvera, primenom drugačiej tehnike komunikacije. Zato i pitamo roditelje da li su njihovim roditeljima, babama i dedama, bili potebni privani profesori, pa još od drugog radzreda osnovne škole. U praksi se pokazuje da valja raditi i sa prosvtnim kadrom. U OŠ„Nikola Tesla“ iz Banatskog Karađorđeva ili u novosadskoj OŠ „Mika Antić“, posle obuke nastavnog kadra đaci su postali potpuno uključeni u nastavu, nisu imali pad pažnje, nisu želeli da prestanu sa radom kada se završi školski čas, memorisali su čak 95 odsto predavanog gradiva.

Posle petog razreda

Od jedanaeste do četrnaeste godine u mozgovima tinejdžera bukti „električna oluja“ u kojoj se sukobljavaju moždane fukcije, što dovodi i do gubitka koncentracije, motivacije, lošeg pamćenja. Uz kampanjsko učenje, traženje krivca i drugo, problem postaje kompleksan.
Naši polaznici odlaze svesni da imaju mogućnost izbora, raspolažu tehnikom postizanja željenog što stiču kroz praktičan rad čiji su rezultati matematički merljivi. Njima to stvara osećaja ličnog postignuća, sigirnost u razumevanje svoga razvoja i sposobnost upravljanja njime. Naučiti kako se bitno brže čita, uz pamćenje definicije za pola minuta, selektovanje informacija i umrežavanja znanja u celinu, znači omogućiti efikasnije upravljanje svojim vremenom, dakle imati više slobodnog vremena.To je put kojim se ide ako se želi dobar rezultat uz minimum ulaganja u njega i maksimum angažovanja ličnih potencijala.

Pripreme za malu maturu

Školstvo koje zahteva recitovanje gradiva kao “Očenaša” i svaku lekciju tretira kao mikrocelinu uzrokuje i to da je deci problem da svo potrebno znanje uklope u sistem i zapamte ga za potrebe male mature. PISA test pokazje da je u toj oblasti Srbija na samom začelju među više od 50 država obuhvaćenih istraživanjem.
Kod učenja bi trebalo da „pokupimo“ suštinu, a onda detalje koje poput lišća “lepimo” na glavne ideje drveta znanja, što je, zapravo Aristotelova Mentalna mapa po kojoj se povezuje neograničen broj činjenica kojima uvek možem gospodariti. Povezati to sa nekoliko memorijskih tehnika i drugim alatima znači uživanje u učenju i izlazak iz uloge njegove žrtve.

Srednje škole

Ovde je suština u stvaranju uverenja da se uprkos učenju može biti slobodan mladi čovek. Srednješkolci su veoma inteligentni, a upravo testovi inteligencije u novosadskim gimnazijama pokazuju da najviše koeficijente imaju oni koji imaju probleme u učenju i ponašanju. Ali, genijalci imaju inteligenciju, ne i pamet, otuda postaju kampanjci. „Klipove u točkove“ veoma često guraju i nastavnici, sigurni i zaštićeni državnom službom i kolektivnim ugovorom, tako što „odrađuju“ posao i čekaju penziju, često ignorišući nove udžbenike i dostignuća.