Aktivno učenje

Čitajući naslov ovog članka verovatno zamišljate gomilu studenata kako u dubokoj koncentraciji i tišini čita debele knjige. Videćete da je pravi smisao aktivnog učenja nešto sasvim drugo. Nešto što ste svi imali priliku lično da iskusite, ali našta verovatno niste obraćali pažnju.

Šta je aktivno učenje?

Već duže vreme na zapadu, a i kod nas, ove reči (potiču od engleskog: active learning) postale su veoma često korišćene kada se pomene proces edukacije i učenja, a posebno u kontekstu savremenih metoda iskustvenog učenja primenom interaktivnih radionica i treninga. Da vidimo šta se podrazumeva pod pojmom aktivnog učenja.


Evo nekoliko definicija:

(ukucajte “define:active learning” u Google)

1. Učenje kroz pažljivo konstruisane aktivnosti.
2. Učenje kroz rad, izvršavanje zadataka i lična akcija.
3. Učenje direktnim uključenjem učenika u proces učenja.

Uključi me i ja ću razumeti

Ako pomislite da je pojam aktivnog učenja nešto novo citiraću čuvenog Bendžamina Frenklina (lice sa novčanice od 100 dolara), koji je pre više od 200 godina rekao:

   ”Reci mi i ja ću zaboraviti,
    Pokaži mi i ja ću možda zapamtiti,
    Uključi me i ja ću razumeti.”

Suština pojma aktivnog učenja vidi se iz ova poslednje rečenice:

Uključi me! (eng: involve me).

Zašto je aktivno učenje toliko važan pojam može se videti iz samog pojma učenja.

Evo nekih definicija učenja (ukucajte “define:learning“ u Google):

1. Sticanje znanja i veština koje rezultiraju promenom stanja svesti.
2. Promena u neuralnim funkcijama kao rezultat doživljenog iskustva.
3. Mentalna aktivnost interpretacije, a ne registrovanja informacija.

Primetićete nekoliko ključnih reči: promena stanja svesti, promena u neuralnim funkcijama, mentalna aktivnost. Sve one kazuju da je suština učenja u tome da izazove promenu stanja svesti. Što je promena stanja svesti veća više smo naučili (u kvalitativnom smislu). Zapitaćete se kako se na pravi način izaziva-stimuliše promena stanja svesti?

Kako do promena stanja svesti učenika?

Pođimo od toga da je učenje rezultat komunikacije. U ovoj komunikaciji neko ko zna uči ili komunicira znanje onome ko ne zna. Kako se ovakvom komunikacijom izaziva promena stanja svesti? Setimo se da cilj komunikacije može biti informisanje ili uveravanje. Kod informisanja cilj je samo prenošenje informacija (podataka), dok je kod uveravanja cilj promena stanja svesti. Kod uveravanja imamo i dodatni zahtev da je primljena informacija interpretirana na pravi način, i da je izazvala željenu promenu stanja svesti učenika.

Ko vam je bio najbolji profesor?

Nije samo važno koje i kakve informacije prenosimo, već je od ključnog značaja KAKO ih prenosimo. To znači da je način prenosa poruke često važniji od sadržaja poruke. Setite se profesora koje ste tokom svog školovanja imali. Sa kojim profesorom je bilo interesantno na času? Kod kog profesora ste najviše naučili tokom predavanja? Sa kojim profesorom je vreme brzo prolazilo? Koji profesor vas je naučio stvarima koje su vam i danas korisne u životu? Kog biste profesora izdvojili izvan svih ostalih?

Pravi profesor

Taj pravi profesor koga pamtite, koji vam je duboko ostao u sećanju, je verovatno u komunikaciji sa vama koristio principe i metode aktivnog učenja. Da se razumemo, aktivno učenje nije novi izum, uostalom videli ste šta je o tome rekao još Bendžamin Frenklin. Jednostavno, to je sposobnost da kao predavač-učitelj imate sposobnost da slušaoca angažujete, da se svojim mislima, osećanjima pa i akcijama lično uključi u proces učenja. Da je aktivan činioc u procesu učenja.

Predrasude oko aktivnog učenja

Postoje mnoge predrasude oko toga šta je aktivno učenje. Neki ljudi smatraju da su to isključivo interaktivne radionice (eng: interactive workshops), sa interaktivnim vežbama, igrama, upitnicima, anketama, formularima i slično. Mnogi misle da je to isključivo iskustveno učenje gde učenik radi ono što uči. Takođe za mnoge ljude sve je to glupost i jedino kako mogu da uče je da sednu sami uz udžbenike ili uputstva i jednostavno nauče to što treba.